Aforizmi
ПАТРИЦИЈА ХОЛЕЧКОВА (1950), књижевница.
Z češtiny do srbšiny přeložil: Aleksandar Čotrić
Инспирација не пада с неба. Морамо је дохватити.
Постоје две врсте писаца: једни немају шта да кажу, други немају
коме.
Књига која жели само да забави – досадна је.
Од критичара не очекујте самокритику.
Што више будалаштина искусимо, толико себи изгледамо паметнији.
Живот је борба. Са собом.
Жалбе на судбину треба слати на своју адресу.
Неки људи имају толико високо самопоуздање да им не можемо ни ласкати.
Ко најбоље оставља за крај, оптимиста је.
Све више људи има све мање, да би што мање људи имало што више.
Добар аутор има много идеја, добра идеја има много аутора.
Свако ко се пење уверен је да расте.
Наше лоше особине служе нама, а добре – другима.
Да Бог није имао монополски положај, не би створио кварљиву робу.
Храбар је ко може да ћути док други говоре и да говори кад други ћуте.
Људи највише презиру оне којима су престали да се диве.
Више волим живе мисли мртвих него мртве мисли живих.
Људи без сопственог мишљења стварају јавно мњење.
Брак може од две различите среће да створи заједничку несрећу.
Они који размисле пре но што нешто кажу, обично не добију реч.
Човек жели само једно – све!
Будућност је прелепа, а човек мора да проведе читав живот у садашњости!
Године нису одлучујуће. Одлучују секунде.
Чак и највећи проблеми могли би се решити да нема гомиле малих.
Оне које оставимо иза себе имаћемо против себе.
Аплауз – најсигурнији начин да се неко утиша.
Они који се праве паметни мисле да су то заиста.
Највише ласкамо себи кад кажемо да искреност ценимо више него ласкање.
Слаби траже савезнике, јаки – саучеснике.
Често је разлог за песимизам оптимизам других.
Неке љубави се завршавају браком, а неке завршава брак.
Истина боли чак и ако не наноси никакву штету; лажи наносе штету чак и ако не боле.
Не жали никога коме можеш помоћи.
Највећа грешка је сматрати пријатеље савезницима, а савезнике пријатељима.
Када би свако узимао само онолико колико даје, не би било богатих. Када би свако давао онолико колико добија, не би било сиромаха.
Страх од смрти потиче отуда што је замишљамо превише живо.
Када стигнемо до врха, већ имамо пола пута иза себе.
Грешка је погрешан корак у правом смеру; заблуда је прави корак у погрешном смеру.
Ако постоји само једно решење проблема, онда је проблем нерешив.
Ниједан напор није узалудан. Узалудно је само оно што не захтева напор.
Филозоф верује да истина не постоји, политичар – да није потребна.
Празна шака лако се претвори у песницу.
Ружне жене пате док су младе, лепе – кад остаре.
Није добро ако је једини аргумент већине – већина.
Ко стекне власт над другима, лако губи власт над собом.
Генијалци су увек потцењени. То сви знамо из личног искуства.
Колико је мудрих мисли остало незапажено само зато што су их изговорили идиоти!
Идеали нам помажу да пронађемо циљ у животу и спречавају нас да га остваримо.
Они који желе аплауз морају се поклонити.
Чојство. Страх за себе чини нас кукавицама, страх за друге – херојима.
Неискрен човек мора бити пажљив према ономе што каже, а искрен према ономе што мисли.
Роман је добар кад нема шта да му се дода, а афоризам кад нема шта да му се одузме.
Ко нема идеале, идеализује оно што има.
Љубав је једина болест која се преноси погледом.
Љубав шири крила – и везује руке.
Глупост је оно што је лакше смислити него схватити.
Само они који мисле на будућност стварају историју.
Више лепоте је у добру него доброг у лепоти.
Социјализам је био пут у пакао. Вратио нас је назад у капитализам.
Афоризам је смешна мисао, али само док је не разумемо.
Предност афоризма је у томе што ако не обогати читаоца, бар му не краде време.
